Ateş

Kud me ovo  Ljube sudba opet odvela
U neka polja tuđa kud vlada tama beskrajna
Tek poneka divlja zvijezda rasprsne se nebesima
Pa vas alem kratko nurom obasja
Ovdje Ljube  niko me ništa ne pita i niko sa mnom ne razgovara
A meni vazda samo tvoje lice pred očima
Lice što nadahlo je u meni hiljade pjesama
Od tog hala provriše u meni dva dertli izvora
Jedan samo tugu što te nemam toči
A drugi radost što od tebe je uzima..

Kad čujem kako dah ti se na ta prsa jedra baildisa sa usana 
Vira ti je, Ženo u meni se pomutiše stotine svjetova
Pa ne znam mahnit postadoh li
 Il još  u dinu i imanu sam i hadžija
Stotinu divana za tebe u trenu napisao bih
Al ne znam jel ijedan vrijedan tvoga pogleda
Zbunjen ja stajao sam pred beskrajem što milost prsa tvojih slavi
Ya Rabbi, džahil postadoh li otkad odah se ovoj ljubavi?

Zaiskah od Tebe Gospodaru da učiniš je mojom 
ako hajr mi je i radost umornim očima
i melek i džin kraj uha prošaptaše
nad ovim ludilom nema drugog ludila!